www.miljevcimojidragi.de

  • Dobro došli!



    Mirko Malenica Mirče




    Milan Malenica


    Mom unuku Milanu

    Radujem se
    naš dragi Milane
    sve mi lipo
    o tebi divane.

    Da si šesan
    a takav i jesi
    lipi osmijeh
    u svemu te resi.

    Sladak jesi
    i sladak ćeš biti
    nek šeširić
    od sunca te štiti.

  • Kategorije

Guvno i vršidba konjima!

12/18/2011 (Blog)


Pišući o mnogo čemu,vratio sam se nekoliko desetljeća unatrag kad se i na mojim dragim mi Miljevcima vršidba pšenice ili ječma obavljala konjima na guvnu.Nisu to bili običaji već nužda jer se drugih mogućnosti nije imalo.Sredinom srpnja kad dođe vrime za žetvu,sazivale bi se žetalice i posao žetve bi počeo punim tempom.U ono vrime još dok sam ja na Miljevcima živio pretežno se čupalo golim rukama ili želo srpovima a tamo gdje su žitarice bile bujnije,ajmo reći većeg rasta,kosilo bi se ručno domaćom kosom koja bi se za tu priliku morala dobro naoštriti,klepati i za vrime košenja brusom brusiti.Pšenica i ječam bi se vezali u snopove i za vršidbu dovozili na guvno.Sićam se pisme vridnih žetalica u mojim Širitovcima koje bi pred večer nakon žetve stigle kući poneku zapivale.Reklo bi se,sve se ori!

Gazdarice poredaj stolice
stigle su ti mlade žetalice!
Sa vršidbom se obično počimalo rano u zoru.Konji su bili povezani užetom ili konopom a kuka koja se zakači za konja koji je na strani do tzv. stožine bila bi vezana debelim užetom ili konopcem a naštimalo bi se tako da konj koji je najkrajnji pri vršidbi ne može prekoračiti rub guvna tzv.brvno.Kad bi se konji već omotali oko stožine u jednom pravcu,obrtali bi se u drugom i tako redom.Nekad bi se konjima na glavu stavljale košare ili torbe tzv.zobnice da za vrime vršidbe nebi jeli pšenicu ili ječam ali to je ritko tko radio na mojim Miljevcima jer bi se sve to smatralo sramotnim.Grijota od Boga,reklo bi se na Miljevcima.Inače na Miljevcima je narod dosta pobožan.Sveti Petar i Pava su zaštitnici mojih Širitovaca.

Maloj kuća doli niže puta
čuva vola i paripa žuta! 
ImageHandler.ashx
Za vrime vršidbe slama bi se pritresala vilama i gornji slojevi slame sa kojih je zrnje već otpalo bi se vadili iz guvna i tako redom dok se ne dođe do najsitnije slame koja se više i nebi mogla zvati slamom nego plivom.Zadnji zadatak konja kod vršidbe  je tzv.gruvanje.Iza toga muškarac jakog glasa bi vikao “metle,metle” i time su se sazivale žene u selu koje bi pristigle guvnu i obavile svoj posao.One bi svojim metlama odstranile gornji grubi sloj koji se nalazio iznad zrnja.Na kraju bi muškarci sve dogurali u hrpe i iza toga bi se ječam ili pšenica vijali.Ovdje vas je morala poslužiti i srića da bude jačeg vitra uz čiju bi se pomoć zrnje odvajalo od plive.Plivu bi vitar nosio van guvna a zrnje bi padalo na guvno i za sve to tribalo  je biti pravi majstor koji će znati rukovati lopatom.Molilo se Bogu da za vrime vršidbe bude lipo vrime,da ne bude kiše.Narod se onda ipak svemu radovao i u šali bi se govorilo “Kad se vrše ide se prše,kad se vije vino se pije”

 Curo mlada od Boga prokleta
 što uradi od mene diteta
 Bog će naše blagoslovit trude
 da nam mala pod komandom bude!

Mirko Mirče Malenica

 
© 2013 Mirko Malenica
Sva prava pridržana.