Čobanovi jadi
04/24/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Hladna bura puše
sve pred sobom nosi
neumoljiva je
hoće da prkosi.
Čobaninu starom
do ničega nije
kabanicom dugom
od leda se krije.
Ne ispušta stado
nikako iz vida
i ono se počelo
skupljat ispod zida.
Na zalasku sunce
večernji su sati
a čobanin gleda
kući da se vrati.
Laganim korakom
ide kontra buri
već je tama pala
mora da požuri.
Vuna se talasa
na umornom blagu
napokon su stigli
u kolibu dragu.