www.miljevcimojidragi.de

  • Dobro došli!



    Mirko Malenica Mirče




    Milan Malenica


    Mom unuku Milanu

    Radujem se
    naš dragi Milane
    sve mi lipo
    o tebi divane.

    Da si šesan
    a takav i jesi
    lipi osmijeh
    u svemu te resi.

    Sladak jesi
    i sladak ćeš biti
    nek šeširić
    od sunca te štiti.

  • Kategorije

Iz Domovinskog rata

04/28/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)

Pričala mi majka stara
još za rata domovinskog
istinu što dušu para
dok je bila bez svog ikog.

Zbog starosti i nemoći
i iz drugih okolnosti
nije mogla nikud poći
i ostala u nemilosti.

Tu i tamo mogla se je
još uz pomoć svoje dice
barem nekud i sakriti
doći barem do Brnjice.

I kasnije duž Jadrana
za Šibenik do Primoštena
i ne biti barem sama
molili je dica njena.

Samo ljubav prema kući
čvrsto je za selo veže
ne mareći za četnike
čiji obruč selo steže.

Skrivala se danju,noću
samo da je ne zakolju
ne misleć na samoću
tražila sigurnost bolju.

Nakon onog zločina
barbarskog u Drinovcima
težak život s četnicima
još teže ju dojima.

U gomili kamenina
dubok rov je iskopala
pokraj briga Ninina
u njemu se sakrivala.

Kruva nije imala
danima i tjednima
i sama se čudila
kako je preživila.

Ako ima brašna malo
nemaš kvasa nemaš soli
puno tog nedostajalo
njena priča jako boli.

Drva imaš kumin prazan
jer šibica ni za lika
pa bez vatre bi po vazdan
tuga njena prevelika.

Jedna Mira komšinica
udata za pravoslavca
donila bi i šibica
i poneku kesu kvasca.

I mater je stara njena
tu u selu ki i moja
četnicima opkoljena
i živila bez spokoja.

Tako Mira ponekada
mrvicu bi snage smogla
dolazila bi iz grada
darovala što bi mogla.

I ne valja dušu grišit
valja reći al pravedno
dragi će joj Bog uslišit
za sve dobro učinjeno.

I još jedno isto ime
s prezimenom pravoslavnim
čak rodbina iz blizine
s karakterom al prljavim.

Možda će je Bog prokleti
u selo je dolazila
al nikada svojoj teti
pričala mi majka mila.

I još gorih slučajeva
moglo bi se nabrojiti
ja ću sada samo neke
od najgorih izdvojiti.

Baš od svojih Miljevčana
u općinskoj vladi onda
čula se je gesta sramna
bezobrazna,neugodna.

Rođenoga moga brata
općinar u Unešiću
psuje ga i vraća s vrata
oprostit mu ovo neću.

U ustima sa zalogajem
zamazana skroz mu brada
uz pogrdno “Gubi mi se!”
mome bratu viče tada.

I takvog ga ja poznajem
općinski je šef i sada
i takvome oprostiti
ni najmanje i nikada.

Daleko bi lipše bilo
da Drnišom on ne drma
i da za sav bezobrazluk
sakrije se iza grma.

Htio sam mu još poručit
i tisuću još da živi
ništa neće taj naučit
sklon nemaru i naivi.

I tija sam reći time
da ni naši Miljevčani
baš u ono ratno vrime
nisu bili svi humani.

S Božje strane gledajući
i ovo se triba reći
dilila se milostinja
kako kome i ne svima.

I ne uvik po potrebi
nekom manje nekom više
ovo njemu ovo tebi
to sve lipo ne miriše.

I dan danas priča kruži
i narod se na to tuži
i zamira starom fratru
kapital je stvara bratu.

Milostinja Karitasa
još od prvih ratnih dana
na platou MILJEVAČKOM
nije bila ravnopravna.

Jel istina ili nije
najmanja je moja briga
svuda di se nešto priča
istina se neka krije.

 
© 2013 Mirko Malenica
Sva prava pridržana.