www.miljevcimojidragi.de

Stiga Miša sa Goriša
s magaricom do Drniša.
Nasred mosta Čikolskoga
prijatelja sretne svoga.

Prijatelj je sa Brnjice
goni dvije magarice.
Obe je natovarija
što sve nije još kupija.

Po dvi pune nose vriće
mora da je ima sriće
pa velike količine
nakupova ispod cine.

Pita Miša otkud lova
toliko si nakupova.
Brnjičanin samo šuti
i počinje da se ljuti.

Sunce peče nema šale
Miša stavlja naočale
prave tamne sunčanice
žuri dalje do pijace

da ulovi barem štogod
jeftinije i od ovog
sa Brnjice malo prije
samo ako kasno nije.

I Miša je sa Goriša
danas ima neku sriću
i za sasvim malo šoldi
nakupova cilu vriću.

Povelika tri čantruna
za desetak petnaestak kuna
i krumpira skoro džabe
kupija u neke babe.

A neki mu opet gazda
jeftin kupus nudi vazda.
Piva Miša sve se trese
i kupusom puni kese.

Malo dalje i iz hlada
gospođa mu nudi mlada
frišku blitvu i fažole
i ona je sa Čikole.

Čisti šudar joj na glavi
i ugođaj daje pravi.
Stoji pored nekog lole
lipe na njoj i postole.

Opet Miša sa Goriša
sve jeftino namiriša
pa kupuje od gospođe
i opet mu dobro dođe.

Sve dobija skoro mukti
od radosti šinjor bukti.

Mario Malenica

Sada šinjor sa Goriša
gospođi je blizu priša.

Oće da je zafrkaje
pa je pita od kuda je.
A ona ga k vragu šalje
kaže mu da ide dalje.

Gorišanin oštro gari
magaricu natovari.
Nikad bolje proša nije
pune vriće obadvije.

Magarica jedva miče
od tereta,on još viče.
Pošten i još junačina
ne virujen daj linčina

da bi tija da beštija
još i njega kući šlepa.
Baš ga briga što će biti
pa beštija da i krepa.
Sunce žeže sve to vruće
Brnjičanin već kod kuće.

S obadvije magarice
hvala Bogu sritno stiga
što je s onim sa Goriša
nimalo ga nije briga.

Mario Malenica