Đoka i čika Paja
01/10/2016 (Blog)
ĐORĐE BALAŠEVIĆ
Sićam se kao da je jučer bilo.Osoba s mornarskom kapom na glavi,onda je nosio šubaru,prodavao je jabuke na tržnici u Drnišu.Jabuke su bile uvezene iz Srbije a njega smo zvali Đorđević.Tako se barem sam narodu predstavljao.Eto,kasnije je uspio na drugi način a u ono vrime komunizma i titoizma je bilo štošta moguće samo ako si partiju hvalio.Đoka bi lukav.
Bilo koje tvoje melodije
kad ih čujem na nekoj stanici
drage su mi sada ki i prije
za zaplakat dođe mi guzici.
Iznad je tržnica u Drnišu na kojoj bi Đoka u ono vrime tandrkao po cili dan.
Na tržnici u Drnišu obitavao je
i neki čika Paja uz svoj vrtuljak
da ušićiri onda barem koji dinar
zavodio je šalu taj skromni čovičuljak.
Na igru vrtuljka pozivao bi vičući
hajte čiki za mleko,čiki za mleko
i najviše su igrala školska dica
a srića ih poslužila vrlo rijetko.
Taj tamnoputi Paja bi iz Srbije
a stanovao nedaleko u gradu Kninu
i znao je dolaziti na derneke
u moje Miljevce i u Prominu.
Igru na tri karte koju je lukavo vodio
teškom bi ju mukom netko slučajno dobio
jednom te pusti da igru ipak dobiješ
da bi te kasnije igrom potpuno slomio.
Kad bi vidio da gubiš puno
ipak bi te na to upozorio
dosta i da nisi igrao sa menom više
i daščice kao neki otrov za muve
ljubazno bi narodu liti često nudio
eto,tako to kod tamnoputog čike Paje biše.